Хоће ли се односи између Хрватске и Србије одмрзнути? – ЕУРАЦТИВ.цом

Његов састанак са премијерком Србије Аном Брнабић и премијером Андрејем Пленковићем сматра се првим конкретним кораком ка нормализацији затегнутих односа између Хрватске и Србије.

Додуше, тренд нормализације односа Загреба и Београда постоји од почетка ове године, а иницирали су га представници српске мањине у Хрватској и Хрвата у Србији.

Уследиле су посете на министарском нивоу. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић посетио је на православно Бадње вече Загреб, а крајем јануара Суботицу је посетио хрватски министар спољних послова Гордон Крилик Родман.

Међутим, мало ко је очекивао хрватско-српски састанак на премијерском нивоу у кратком року, јер такви састанци нису одржавани дуги низ година.

Зато се посета Брнабићеве Загребу – барем званично, а због учешћа на Великој скупштини Српског народног већа у Лисинском у недељу – сматра првим правим кораком ка унапређењу односа. Бленковић посетио Србију.

„Видљив потпис америчке и европске дипломатије“

Иако је неспорно да Хрватска жели нормализацију односа са Србијом, а верује се да је осећај обостран, дипломатски извори кажу да процес приближавања две престонице треба посматрати у ширем контексту.

Кажу да цела прича носи обележја западне дипломатије, при чему САД и Европска унија настоје да извуку Србију из руске орбите. Ово је посебно важно с обзиром на услове руско-украјинског рата и односе са Кремљом.

„Ово приближавање је резултат атмосфере коју стварају акције САД и ЕУ. Они желе да отргну Србију од Русије, а Хрватска би у томе требало да игра значајну улогу“, рекао је дипломатски извор за ЕУРАЦТИВ.хр.

Међутим, извор каже да је тешко проценити да ли ће нови покушај раскидања веза уродити плодом.

Он напомиње да ће то умногоме зависити од Србије.

„У последње време се променила реторика о Хрватској у Србији. Гледајући српске медије, напади на Хрватску су сада ређи него што су били донедавно. Отуда се може уочити одређена промена парадигме. Оцењује наш извор, економски и културни односи између две земље су већ развијени.

Дуга листа нерешених питања

Али проблем остаје политички јер постоји много недавних и историјских питања око којих се ниједна страна не може сложити. Друго питање је граница Дунава, судбина несталих у грађанском рату и статус мањина. Постоји конфузија у ком правцу ће Србија изабрати на основу рата у Украјини – ЕУ или Русију.

„Београд коначно мора да игра за себе, а не Русија”

Извори су такође изразили забринутост за такозвани српски свет.

„Појам „српски свет“ појављује се у српским стратешким документима и дериват је од „руски свет“, с том разликом што је „руски свет“ проблем за Украјину и Европу, док је „српски свет“ проблем за земље настале распадом бивше Југославије.

„Ово су опасне идеологије. Постојање таквог концепта, који у основи подржава ‘Велику Србију’, дефинитивно је проблем за нормализацију односа између Хрватске и Србије“, рекао је политиколог Анђелко Милардовић за ЕУРАЦТИВ.

Ипак, упозорава да је Хрватској потребнија Хрватска него Србији. Он сматра и да две земље треба да реше спорна питања пре уласка Србије у ЕУ, тако да нису оптерећене функционисањем блока.

„Русија користи Србију као дестабилизујући фактор на вратима ЕУ. Хрватска би свакако требало да помогне Србији на путу припреме за чланство у Унији. Међутим, ако Србија и даље жели у ЕУ, треба да нормализује односе са Хрватском. “, напомиње Милардовић.

У широј слици, кључно је питање да ли ће Србија ићи уз спољну политику ЕУ против Русије и увести санкције или ће фаворизовати Кремљ.

Међутим, тај део приче је мање важан за односе Београда и Загреба, а важнији за односе Београда са Унијом у целини.

(Адријано Милован)

Прочитајте више уз ЕУРАЦТИВ