октобар 15, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Сатурнови прстенови краду представу на новој слици са Веб телескопа – Арс Тецхница

Сатурнови прстенови краду представу на новој слици са Веб телескопа – Арс Тецхница

Увеличати / Звезде Сатурна се виде на овој блиској инфрацрвеној слици коју је 25. јуна направио свемирски телескоп Џејмс Веб.

Свемирски телескоп Џејмс Веб први је уочио Сатурн, комплетирајући породичну фотографију планета прстена Сунчевог система скоро годину дана након што је објављена прва слика мисије.

Блиска инфрацрвена веб камера снимила је слику Сатурна 25. јуна. Научници су монохроматској слици додали наранџасту боју да би направили слику, која је објављена у петак.

Слика приказује Сатурнове иконичне ледене прстенове који сијају око џиновског диска гаса, који изгледа тамнији у блиском инфрацрвеном спектру због апсорпције сунчеве светлости од стране молекула метана суспендованих у атмосфери планете.

Веб је уперио своје 21,3 стопе (6,5 метара) позлаћено огледало према Сатурну као део програма за праћење како би тестирао способност телескопа да открије слабије месеце. Запажања су укључивала многе дубоке експозиције Сатурна које астрономи још увек анализирају како би испитали слабе прстенове планете и тражили неоткривене месеце.

Постоји 146 познатих месеци у орбити око Сатурна, величине од веће од планете Меркура до величине спортске арене, више од било које друге планете у Сунчевом систему, према НАСА-и.

„Сваки новооткривени месеци могу помоћи научницима да саставе потпунију слику Сатурновог тренутног система, као и његове прошлости“, наводи НАСА у посту на блогу објављеном уз нову слику Сатурна.

Три Сатурнова месеца видљива са леве стране планете из Вебовог погледа: Диона, Енцелад и Тетида су видљиве као светлосне тачке. Сваки је величине велике америчке државе.

Недавна посматрања Енцелада помоћу Вебовог инфрацрвеног спектрометра открила су ток водене паре који се протеже више од 10.000 километара у свемир, 20 пута већи од пречника месеца. Научници кажу да је Енцеладус једна од најперспективнијих локација у Сунчевом систему за тражење знакова живота јер има водени океан испод глобалне ледене коре.

READ  НАСА каже да се Воиагер 1 вратио са ивице након великог квара
Први погледи свемирског телескопа Џејмс Веб (у смеру казаљке на сату) на Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
Увеличати / Први погледи свемирског телескопа Џејмс Веб (у смеру казаљке на сату) на Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.

НАСА-ин орбитер Касини пролетео је поред Енцеладуса неколико пута пре него што се његова мисија завршила 2017. Касини је приметио сличне облаке воде како избијају кроз пукотине на Енцеладусовом леденом капу и летео је поред млазњака да би узорковао честице које долазе из океанских дубина Месеца.

Свемирска сонда Цассини снимила је погледе на Сатурн у вишој резолуцији од Веба, али са окончањем мисије Цассини, Веб је примарни алат који ће научници користити да наставе да проучавају Енцеладус и Сатурн најмање наредну деценију.

Тренутно у књигама не постоји мисија за посету Енцеладу. НАСА-ина роботска мисија Драгонфли би требало да се покрене ка Сатурну 2027. године, али ће се фокусирати на истраживање Титана, највећег Сатурновог месеца.

Прве научне слике од Веба објављене су пре скоро годину дана, показујући обећање мисије од 10 милијарди долара како би се видело дубље у универзум него икада раније. Посматрања унутар Сунчевог система само су део Вебовог научног портфеља, заједно са научним темама као што су проучавање формирања првих галаксија након Великог праска и потрага за планетама око других звезда које би могле да садрже састојке за живот.

Вебови научни тимови су раније објавили запањујуће погледе на друге прстенасте планете Сунчевог система – Јупитер, Нептун и Уран – заједно са својим првим посматрањима Марса.

Стациониран око милион миља од Земље, Веб не може да посматра Месец, Меркур или Венеру јер су превише светли или сувише близу Сунца.