Србија поново домаћин западних војних вежби „Платинасти вук“ – Истраживачки центар

Војна вежба „Платинасти вук” са западним партнерима одржана је у Србији 2021. године. Фото: Министарство одбране Србије

Војска Србије ће се ове године придружити војсци САД и западним партнерима у војној вежби „Платинасти вук”, чиме ће бити укинута забрана учешћа у билатералним и мултилатералним вежбама са свим страним партнерима уведена након почетка рата у Украјини. Српски истраживачки центар Демостат.

„Војска Србије је заинтересована за повећање интероперабилности својих јединица, али извођење војних вежби са западним партнерима може се читати и као јасан показатељ у ком правцу се Србија определила“, написао је Демостат 31. марта.

Показатељ оваквог тренда била је посета Милана Мојциловића, начелника Генералштаба Војске Србије, Вашингтону почетком фебруара, где се састао и са генералом Марком Милијем, начелником Здруженог генералштаба Оружаних снага САД. Форцес. .

Србија је до краја фебруара 2022. године одлучила, у складу са одлукама свог Савета за националну безбедност и прокламованом политиком војне неутралности државе, да Србија обустави све војне вежбе са страним партнерима, како источним тако и западним.

Србија ће се придружити војној вежби „Платинасти вук”, наговестио је саветник америчког Стејт департмента Дерек Солет 23. марта када је на Твитеру упутио честитке Србији „поновно ангажовање са САД у безбедносним вежбама” уз хештег „Платинасти вук”. ”.

Вежба „Платинасти вук 21” одржава се у Србији од 2014. године, најчешће у јуну, са циљем да се војници припреме за учешће у међународним операцијама.

Последњи пут када је „Платинасти вук” изведен 2021. године, били су припадници оружаних снага Босне, Бугарске, Грчке, Мађарске, Румуније, Словеније, Британије и Француске, уз српске и америчке трупе.

Министарство одбране Србије у тренутку објављивања није јавно одговорило на извештаје о могућности одржавања вежби „Платинасти вук” ове године.

Србија, земља кандидат за чланство у ЕУ која није чланица НАТО, прогласила је неутралност у погледу постојећих војних савеза резолуцијом коју је Народна скупштина усвојила 2007. године.

Упркос одбијању да се придружи НАТО-у, Србија је део НАТО-овог програма Партнерство за мир ПфП од 2006. године, наводећи као разлог НАТО бомбардовање Србије 1999. током рата на Косову.

Такође, упркос томе што је у неким медијима приказана као савезник Кремља, Србија је радила заједничке вежбе са НАТО-ом и његовим партнерима, а не са Русијом.

Од 2018. године, објавио је Београдски центар за безбедносну политику, Србија је од 2006. до октобра 2017. године учествовала у око 150 билатералних и мултинационалних војних вежби са чланицама НАТО-а и Партнерства за мир. „Друго место на листи партнера за вежбе је Русија, са 12 војних вежби изведених у последњих пет година“, наводи се у извештају.