Српска скакачица у даљ Ивана Шпановић рекла је да се нада да ће створити одговарајући врхунац у причи о својој каријери освајањем неухватљиве златне олимпијске медаље на својим петим Играма у Паризу касније ове године.
Шпановић је имао неколико неуспеха на највећој сцени спорта, освојио је бронзу на Олимпијским играма у Рију 2016. и завршио као четврти на Играма у Токију са бацањем од 6,91 м.
Овај 34-годишњак је освојио злато на светским првенствима, светским првенствима у дворани, европским првенствима, европским првенствима у дворани и Дијамантској лиги и освојио је све друге велике догађаје на којима је учествовао.
Веома сам поносна што сам пети пут део олимпијског тима Србије, а ова Олимпијада би требало да буде последња провера у тој арени“, рекла је Шпановићева за Ројтерс.
„У ствари, можда не последњи, али заиста последњи тест у арени, али свакако неке од мојих највећих амбиција да заокружим целу своју причу.
Корекција скока у даљ
Ако се Шпановић врати на шесту Олимпијаду у Лос Анђелесу 2028. године, могао би да га види у значајно другачијем скоку у даљ.
Светско атлетско управно тело је укључило увођење зоне за полетање, где ће се мерити скокови атлетичара од полетања до слетања, и елиминисање лажних скокова како би догађај био привлачнији навијачима.
Предлог је наишао на критике неких спортиста, а актуелни грчки олимпијски и светски шампион на отвореном Милтиадес Дентогло рекао је да ће се повући са такмичења ако буде усвојен.
Шпановић је рекао да није обожаватељ тог предлога: „Многе ствари се мењају због ТВ емисија, минута и атракција. Подржавамо напоре да се повећа популарност спорта, постоје алтернативе (да се то уради).
„Свакако нисмо за промену фундаменталне лепоте и вредности одређеног спорта или дисциплине, што, по мом мишљењу, нема смисла.
„Цела драж и привлачност зависе од тога да ли неко постави светски рекорд или не успе у успеху или прецизности. Могао сам да будем олимпијски шампион и двоструки или троструки шампион света, али сам имао минимум. Погрешно, па сам нисам.“
Шпановићева је оценила одлуку Светске атлетике да плати по 50.000 долара освајачима златних медаља на Играма у Паризу, рекавши да би то била благодат за спортисте који се сами финансирају.
„Верујем да је то добра врста награде (и начин) да се препозна напоран рад и посвећеност спортиста, тимова и појединаца који улажу све своје ресурсе да постигну заједнички циљ“, додао је он.
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195