Тврдње о уништеној демократији угрожавају односе Србије са ЕУ и економски раст

Под владавином национал-популистичког режима више од деценије, Србија се налази у критичном тренутку: управља изазовима економске стабилности и демократске ерозије, док се у великој мери ослања на трговину са ЕУ, као и на њен претприступни финансијски блок .

Овај кредибилитет показује колико су односи ЕУ и Србије важни, како економски тако и политички. Међутим, ерозија демократских норми и наводи о изборној злоупотреби представљају претњу овом односу, погоршавајући рањивост земље Западног Балкана.

Жариште отворених оптужби за пузећи ауторитаризам у Србији био је резултат локалних избора у Београду 17. децембра.

Очигледне неправилности, попут масовне миграције бирача из других делова Србије и суседних земаља, подстакле су протесте опозиције и привукле су пажњу Европског парламента (ЕП) и Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а.

Европски парламент је 8. фебруара усвојио резолуцију којом се позива на обуставу финансирања Србије од стране ЕУ ако националне власти не спроведу њене изборне препоруке и ако се утврди да су српске власти починиле изборну превару.

Извештај ОЕБС-а био је двосмисленији од резолуције ЕП, али је, између осталог, закључено да резолуције Србије у кампањи „супротно претходним препорукама ОЕБС-а не обезбеђују једнаке услове и немају делотворне механизме за спровођење”.

Међународне организације нису једине које у последње време критикују београдску власт.

Најновији извештај Фреедом Хоусе рангира оцену политичких права Србије на 18 од могућих 40, у категорију делимично слободних, хибридних режима, са опадајућим трендом ка ауторитаризму.

Овај резултат представља значајан пад у односу на скор Србије од 29 током истог режима 2017.

То је изазвало критике од стране председника Александра Вучића када се 2. марта појавио на националној телевизији РТС, одбацивши лошу оцену Дома независности Србије јер је „извештај написао Никола Брусер“.

Буразер, српски политиколог и главни уредник новинске публикације Еуропеан Вестерн Балканс, демантовао је Вучићеве тврдње да је управо он написао овај извештај.

„Су [the Serbian authorities] „Желим да дискредитујем Фридом хаус са 'лаком метом' као што сам ја“, рекао је он.

Док српски политичари често игноришу препоруке које се помињу у страним извештајима, резолуција Европског парламента позива на истинску истрагу изборних неправилности и конкретне економске санкције ако Србија не испуни ове захтеве.

„Србија није испунила своја обећања о слободним и поштеним изборима“, наводи се у саопштењу ЕП након усвајања предлога.

„Уколико налази истраге укажу на то да су српске власти директно умешане у превару бирача, европосланици позивају на обуставу финансирања ЕУ на основу озбиљног кршења закона у вези са изборима у Србији“, саопштио је парламент. Крај кретања.

Економији Србије је потребна ЕУ

Економске везе Србије са ЕУ су значајне, па је за Београд кључно да одржи добре односе и крене напред на свом путу ка придруживању блоку.

Ови односи наглашавају ризике са којима се Србија суочава ако изабере пут директне конфронтације са ЕУ по питању организовања слободних и фер избора.

Према подацима Евростата, 2021. године на ЕУ је отпадало око 60% укупне робне размене Србије.

Оглашавање

Србија је у ЕУ извезла робе у вредности од 11,2 милијарде евра, али је увезла 21,8 милијарди евра, што је резултирало трговинским дефицитом. То показује колико је привреда Србије зависна од тржишта ЕУ.

Такође, Европска унија је главни извор страних директних инвестиција (СДИ) за Србију. Компаније из ЕУ су током година значајно инвестирале у Србију, подстичући привредни раст, отварање нових радних места и трансфер технологије.

Приступ тржиштима ЕУ и могућностима за инвестирање су од кључног значаја за економски раст Србије и подстицање интеграције у глобалне ланце вредности.

Међутим, Влада Србије последњих година покушава да се позиционира да добије значајне стране директне инвестиције из Кине, која је прошле године по броју попела на друго место иза ЕУ.

Део стратегије српског режима је да се пројектује као јака рука, да покуша да покаже доносиоцима одлука у Бриселу да има неку врсту солидне алтернативе ЕУ.

Оглашавање

Пре Кине, Русија је ту улогу играла политички и кроз непрозирна улагања у енергетску и транспортну инфраструктуру.

Међутим, потенцијални прекид трговинских односа са ЕУ због политичких тензија или назадовања демократије могао би да има страшне последице по привреду Србије.

Царинске баријере, регулаторне баријере и смањени приступ тржишту и даље коче извозно оријентисане индустрије Србије, посебно производњу и пољопривреду. Штавише, ниско поверење инвеститора и бекство капитала могу да погоршају економску нестабилност, депресијацију валуте и инфлаторне притиске.

Штавише, чланство у ЕУ даје Србији приступ важној финансијској помоћи, техничкој подршци и програмима за изградњу капацитета: Инструменту за претприступну помоћ (ИПА), социо-економском развоју, надоградњи инфраструктуре и иницијативама за изградњу институција.

Унапријеђена сарадња са агенцијама и институцијама ЕУ у међувремену подстиче координацију политике, хармонизацију прописа и усклађивање са европским стандардима.

Оглашавање

Ако ЕУ укине финансирање Србије, то неће имати тренутни економски ефекат, али ће допринети ерозији садашњег политичког система, који ће постати ауторитарнији, каже Даница Поповић, професорка Економског факултета Универзитета. Београд.

„Те две ствари [the spheres of economics and politics] Увек повезани, што значи да ће страни инвеститори почети да траже погодније место за своја улагања“, рекао је он. „Другим речима, Србија ће бити постављена на пут да се затвори од света“.

Уколико се то деси, Србију ће чекати веће камате за задуживање на међународном тржишту, што додатно оптерећује ионако велики јавни дуг који оптерећује земљу, додао је Поповић.

У суштини, будући просперитет и демократска отпорност Србије су тесно повезани са њеним односом са ЕУ.

Док је Брисел на прошлим српским изборима заузео повученији приступ, сада има популистички режим у Београду и његове недемократске тенденције у очима.

Оглашавање

Суочена са интензивним притиском међународних фактора и унутрашњег противљења, Влада Србије је у последњем тренутку донела одлуку да се нови избори у Београду одрже на за сада непознат датум. Општинско веће није стигло до владајуће странке.

Док ЕУ и српска опозиција то сматрају победом, у стварности је то само први корак ка обнављању демократије у Србији и обезбеђивању економске будућности земље.