мај 21, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Врхунске дипломате ЕУ поставиле су Србију уза зид са Косовом

Врхунске дипломате ЕУ поставиле су Србију уза зид са Косовом

Брисел је ставио Београд пред дилему: престати да блокира улазак Косова у кључна међународна тела или ће његове сопствене аспирације за ЕУ ​​бити заустављене.

Оглашавање

Пут Србије ка чланству у ЕУ зависи од прећутног одобравања приступања Косова међународним телима као што су УН и Савет Европе.

Министри спољних послова ЕУ на састанку у Луксембургу 22. априла договорили су измене кључног дела документа који се односи на преговоре Србије о придруживању ЕУ, познатог као Поглавље 35.

Брисел ће замрзнути процес придруживања Србије ако не спроведе договор о нормализацији односа са Косовом.

Кључни услов да Србија испоштује јесте да престане да блокира покушаје Косова да се придружи великим међународним организацијама.

Од проглашења независности од Србије 2008. године, Косово је предузело дипломатске кораке ка придруживању УН, Савету Европе, Европској унији и НАТО-у.

Београд одбацује независност Косова. УН Као чланица, она се плаши да би прихватање чланства Косова у овим организацијама имплицитно признало његову државност.

Са ситуацијом у ћорсокаку, министри спољних послова ЕУ су у Поглавље 35 додали такозвани Охридски споразум, који има за циљ да „нормализује” скоро три деценије стар турбулентан однос између Србије и Косова.

Споразум је добио име по северномакедонском одмаралишту Охридско језеро, које је потписано у пролеће 2023. да би се реафирмисао и наставио Бриселски споразум из 2013. године.

Споразумом између Брисела, Србије и Косова призната је управљачка власт косовских компанија.

Оживљавање болног договора који је посредовала ЕУ

Само неке од обавеза садржаних у овом документу су спровеле и Косово и Србија.

Због тога су министри спољних послова ЕУ понудили Србији услове узми или остави у Охридском споразуму.

READ  Србија уводи опцију одлагања прикључка на мрежу за ветар и соларну енергију како би заштитила стабилност система

Поред блокирања тежњи Приштине да се придружи међународним организацијама, Србија мора да призна и званична административна документа која издаје косовска администрација, као што су регистарске таблице и пасоши са националним симболима Косова.

Оваквим стварима се српска влада систематски опирала од рата са НАТО-ом 1999. који је приморао Косово на отцепљење.

Косово је раније било аутономна покрајина у саставу Србије када су оба ентитета била део Југославије, која се распала 1991. године.

Услови које је донела ЕУ 22. априла стварају политичку слагалицу за Београд која његово политичко руководство и целокупно српско друштво ставља у страшну дилему: или започети спор и прогресиван процес признавања Косова или заборавити на њега. Средњорочно поверење чланица ЕУ.

Србија је до сада избегавала било какву идентификовану акцију У пракси Признавање државности Косова.

Срби који живе на Косову су 21. априла великом већином одустали од референдума који је расписала косовска администрација, према приштинској влади, да би се решило питање градоначелника у општинама са већинским српским становништвом на Косову.

Ово питање је нерешено од новембра 2022. године, када су српски полицајци, градоначелници северног Косова и судије поднели оставке у знак протеста због, како су рекли, „кршења“ споразума које је посредовала ЕУ од стране косовских власти.

Оглашавање

Самоуправљање и самоопредељење

Ово питање српских градоначелника директно је везано за Охридске споразуме.

У тексту, Косово се сложило да „осигура одговарајућу самоуправу за етничку српску заједницу на Косову“ и дозволи да српске општине буду блиско повезане.

Међутим, Срби који живе на северу кажу да се Приштина противи стварању „федерације српских општина“.

На северу Косова постоје четири града са српском већином: Северна Митровица, Лебозавић, Свегаон и Зубин Поток.

READ  ЈПМорган укључује државне обвезнице Србије у ГПИ-ЕМ индекс

Ово подручје са српском већином на Косову доминира _Српска листа (_једина политичка партија за српску заједницу).

Оглашавање

Приштина оптужује странку да је добила директне инструкције од Београда, посебно од националистичко-конзервативног председника Србије Вучића.

Косовска влада каже да локални Срби сарађују са Београдом, што значи да не жели да прави уступке по питању аутономије српских територија.

„Не желимо да се северни део наше земље претвори у неку врсту републике“, рекао је левичарски националистички косовски премијер Аљбин Курди, мислећи на аутономни српски ентитет у Босни и Херцеговини.

Косово не може да прихвати јединствену и аутономну српску администрацију у границама са Србијом, која не признаје њену независност.

У међувремену, Срби страхују да би прекидом веза са отаџбином могли постати грађани другог реда у земљи која би их могла дискриминисати.

Оглашавање

Савет Европе и Косово – Нови кораци за Београд

Косово је недавно доживело политички успех.

Парламентарна скупштина Савета Европе (СЕ) одобрила је 17. априла предлог да Косово постане 47. држава чланица, што је изазвало негодовање у Београду.

Председник Вучић је рекао да је „Србија спремна да доведе у питање сопствено чланство у Савету Европе ако Косово уђе у СЕ“.

Србија је извела велике војне вежбе дуж своје границе са Косовом у знак дубоког разочарања одлуком тела за људска права са седиштем у Стразбуру.

Одлука скупштине СЕ донета је након што је Косово вратило земљиште Српској православној цркви, у чијем је власништву манастир Дегани.

Оглашавање

Међународне организације су захтевале од косовских власти да предузму овај корак.

ЕУ, Србија и Русија

Председник Србије Вучић је у децембру 2023. године саопштио да „не мисли да је могуће да Охридски споразум буде уврштен у Поглавље 35, јер У пракси То значи затварање врата (ЕУ) Србији“.

READ  На северу Косова запаљена српска возила косовских таблица

Према анкети ИПСОС-а из априла 2022., број Срба који се противе чланству у ЕУ по први пут је већи од оних који су за.

Већина Срба у овој анкети сматра да ЕУ одуговлачи са проширењем, јер не жели да додаје нове чланице.

Неповерење Срба према Бриселу одражава неку истину.

Оглашавање

Најновија анкета ИПСОС/Еуроневс из марта 2024. показује да већина гласача ЕУ против даљег проширења уније.

Односи између Србије, ЕУ и НАТО-а су претрпели штету због руске инвазије на Украјину, пошто се Београд није придружио санкцијама ЕУ против Москве – упркос својој кандидатури.

Западне престонице виде Косово као потенцијални извор нестабилности у срцу Европе.

Београд и Приштина не верују једни другима. Обоје се плаше уступака који би могли довести до издаје партнера.

Безбедност Косова је обезбеђена присуством НАТО-а и подршком ЕУ организацијама које промовишу владавину права.

Оглашавање

Ипак, опасност од нестабилности је велика.