Забрана валуте динара на Косову

У граду Краканици на централном Косову, плакати са „повратним картама од 10 евра“ за Србију малтеришу зидове.

Откако је Косово забранило српски динар у фебруару, здравствене и социјалне службе на Косову — које финансира Србија — претрпеле су штету, остављајући косовске Србе без плата или пензија, а болнице и школе недовољно финансиране.

Како се у Бриселу настављају разговори између српских и косовских званичника о односима и динару, етнички Срби су научили да организују своје животе како би избегли последице.

Србија, која је одбила да призна проглашење независности Косова 2008. године, финансирала је здравствене, образовне и социјалне услуге за етничке Србе на Косову, познате као паралелне структуре.

Он обезбеђује редован приход за око 120.000 косовских Срба и подржава став Србије против независности Косова — а српски званичници сматрају да је употреба динара неопходна за то.

Али финансирање система постало је тешко у фебруару када је Косово прешло на евро као једину легалну валуту, чиме је практично забрањен српски динар.

Приштина брани промену валуте као меру за контролу тока српског новца и сузбијање организованог криминала.

Од тада, етнички Срби у Митровици, етнички подељеном граду на проблематичном северу Косова, организују путовања преко границе у Србију да наплате своје пензије.

„Ово је једино решење јер су последње две српске банке морале да напусте Косово“, рекао је за АФП 65-годишњи пензионер Момчило Аџић.

„Ако вам требају динари, морате отићи у Рашку у Србији и вратити их и заменити за евре.

Косовска полиција затворила је у мају шест филијала Банке Србије, елиминишући преостале српске финансијске институције на северу Косова.

– ‘уморан’ –

Вера, фармерка из западнокосовског села Церовница, каже да је процес напоран.

„Искрено да вам кажем, уморна сам од овог живота. Све је збркано“, рекла је она. „Немамо вере у евро, живимо у страху.

У фебруару је косовски премијер Аљбин Курди покушао да увери етничке Србе у вези са променом валуте.

„Једина разлика је у томе што од 1. фебруара врећама новца неће бити дозвољено да пређу границу“, рекао је он на Фејсбуку, мислећи на ношење илегалног новца, а не на његово пребацивање преко банака.

Према Курдију, претходни систем је помогао „криминалним бандама да дођу до илегално увезеног новца“.

Даница Радомировић, заменица начелника болнице северно од Митровице коју контролишу Срби, више пута је упозоравала на последице тог потеза.

„Није само питање плате… (већ) и како доћи до лекова, медицинског материјала, хране, средстава за одржавање наших операционих сала“, рекао је он локалним медијима.

Док се чека решење, послодавци саветују радницима да оду у Србију и наплате плате.

Они то стално раде како би платили комуналије или добили новац за куповину уређаја.

За неке су ове туре излаз.

Плакати на зидинама Краканице, града удаљеног неколико километара од Приштине, рекламирају „повратну карту од 10 евра“ за враћање динара у Куршумлију на југу Србије.

Непријатељства између Косова и Србије избила су из рата између српских снага и етничких албанских побуњеника крајем 1990-их, који је довео до интервенције НАТО-а против Београда. Србија и даље види Косово као отцепљени регион.

Косово сматра историјском домовином земље и врши притисак на српску мањину да одбаци политичку оданост Приштини.

– од лошег ка горем –

У Грачаници је мало оних који су спремни да разговарају са новинарима о том питању, видећи одлуку Приштине као начин да протерају Србе.

„Сви се жале. Сви. Ситуација је лоша, а све је горе“, рекао је Михајло Јовановић, 73-годишњи возач у пензији.

„За Албанце је забрана евра победа. Њихов циљ? Да протерају Србе“, рекао је он.

Србија у извесном смислу губи суверенитет над Косовом“, каже Тејан Поповић, технолог.

Златан Елек, лидер највеће српске странке на Косову, Српске листе, више пута је тврдио да „елиминација динара значи протеривање Срба и свих српских институција са Косова“.

Међу косовским Србима страх од будућности је исцрпљен.

„Изгледа да ће одлучити надлежни. Ми ћемо то прихватити“, рекла је Милијана, фризерка из Митровице која није желела да каже презиме.

Од увођења забране, наставио је да прима уплате од својих купаца у обе валуте.

Сања Миладовић, 58, чистачица, каже да ради исто. „Није битно да ли ме плаћају у динарима или еврима – битно је да ми плаћају.

Сваког месеца пешачи до Србије из свог села Лабле Село код Грачанице да добије динаре које одмах претвори у евре.

Упитана да ли мисли да ће икада моћи да плати у динарима, Миладовићева је одговорила: „Све што се узме никада неће бити враћено”.

их/цбо/љв/спб