октобар 4, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Европска унија циља на моћ велике технологије Законом о дигиталним знаменитостима

Европска унија циља на моћ велике технологије Законом о дигиталним знаменитостима

Гетинген, Немачка – Европска унија је у четвртак одобрила један од најдалекосежнијих закона на свету за борбу против моћи највећих технолошких компанија, потенцијално преобликовања продавница апликација, оглашавања на мрежи, е-трговине, сервиса за размену порука и других свакодневних дигиталних алата.

Закон, назван Закон о дигиталним тржиштима, најсвеобухватнији је део дигиталне политике од тада блок режим Тхе Најстрожа светска правила за заштиту података људи на мрежи Ступање на снагу 2018. Закон има за циљ да спречи највеће технолошке платформе да користе своје међусобно повезане услуге и огромне ресурсе да ограниче кориснике и сломе конкуренте у настајању, правећи место новим учесницима и промовишући већу конкуренцију.

Оно што то у пракси значи је да компаније попут Гугла више неће моћи да прикупљају податке са различитих сервиса за испоруку циљаних огласа без сагласности корисника и да ће Аппле можда морати да дозволи алтернативу својој продавници на иПхоне и иПад уређајима. Прекршиоци закона, који ће ступити на снагу касније ове године, могли би да се суоче са казнама до 20 одсто свог глобалног прихода — који би могао да износи десетине милијарди долара — за поновљене прекршаје.

Закон о дигиталним тржиштима део је двосмерног штрајка европских регулатора. Очекује се да ће почетком следећег месеца Европска унија постићи договор о закону који би приморао компаније друштвених медија као што је Мета, власник Фејсбука и Инстаграма, да агресивније надгледају своје платформе.

Овим акцијама Европа консолидује своје лидерство као најагресивнији регулатор за технолошке компаније као што су Аппле, Гоогле, Амазон, Мета и Мицрософт. Европски стандарди се често усвајају широм света, а недавни закони подижу љествицу потенцијално подвргавајући компаније томе Нова ера цензуре Баш као и здравствени, саобраћајни и банкарски сектор.

Суочени са великим онлајн платформама које се понашају као да су „превелике да би их било брига“, они су се повукли са своје позиције, рекао је Тијери Бретон, виши дигитални службеник у Европској комисији. „Стављамо тачку на такозвани Дивљи запад који контролише наш информациони простор. Нови оквир који би могао постати референца за демократије широм света.“

READ  Муск победио бивше запослене на Твитеру захтевајући одштету од 500 милиона долара

У четвртак су у Бриселу представници Европског парламента и Европског савета изнели најновије детаље закона. Споразум је постигнут након скоро 16 месеци разговора – брзе бирократије ЕУ – и отвара пут за коначно гласање у парламенту и међу представницима 27 држава ЕУ. Такав пристанак се сматра формалношћу.

Потези Европе су у супротности са недостатком активности у Сједињеним Државама. Док су републиканци и демократе одржали неколико конгресних саслушања на високом нивоу Мета провераПоследњих година, Твитер, између осталих, и амерички регулатори поднели су тужбе против монопола гоогле И тхе мртавНису усвојени нови савезни закони који би се позабавили нечим што многи виде као неспутану моћ технолошких компанија.

Нова европска правила могла би да понуде преглед онога што ће доћи у другим деловима света. Регионални закон о приватности на мрежи, Општа уредба о заштити података, која ограничава прикупљање и дељење личних података на мрежи, модел је у земљама од Јапана до Бразила.

Пут ка закону о дигиталним тржиштима наишао је на препреке. Креатори политике бавили су се оним што су надзорна тела рекла да је једно од њих Најжешћи лобистички напор У Бриселу је виђено док су индустријске групе покушавале да разводне нови закон. Такође су игнорисали забринутост коју је изнела Бајденова администрација да су правила неправедно усмерена на америчке компаније.

Остају питања како ће нови закон функционисати у пракси. Од компанија се очекује да траже начине да смање свој утицај путем суда. А регулаторима ће бити потребна нова финансијска средства да плате своје проширене одговорности надзора, када буџети буду под притиском пандемије.

„Притисак ће бити интензиван да покаже резултате и то брзо“, рекао је Томас Фини, ветеран антимонополског адвоката у Бриселу који је заступао Амазон, Мицрософт и Спотифај.

Групације из технолошке индустрије критиковале су нови закон као пристрасан према америчким компанијама и предвиделе да ће наштетити иновацијама у Европи.

„Овај закон је написан да циља америчке технолошке компаније и имаће утицај на америчке раднике“, рекао је Адам Ковачевић, извршни директор пословне групе Цхамбер оф Прогресс у Вашингтону. „Европски прописи који карактеришу наш технолошки сектор угрожавају радна места у Америци – не само у Силиконској долини, већ и у градовима од Питсбурга до Бирмингема.

READ  Максин Вотерс не планира да позове Сема Банкмана-Фрида да сведочи на рочишту за рушење размене криптовалута

Закон о дигиталним тржиштима примењиваће се на такозване гатекеепер платформе, које су одређене факторима укључујући тржишну вредност већу од 75 милијарди евра, или око 83 милијарде долара. Група укључује Алпхабет, власника Гугла и Јутјуба; Амазон. јабука; Мицрософт; и мртви.

Детаљи закона читају се као листа жеља конкурената великих компанија.

Епл и Гугл, који праве оперативне системе који раде на скоро сваком паметном телефону, биће затражено да олабаве стисак. Аппле ће морати да дозволи сопствене алтернативе Апп Сторе-у за преузимање апликација, а промена на коју је компанија упозорила може да угрози безбедност. Закон ће такође омогућити компанијама као што су Спотифи и Епиц Гамес да користе друге начине плаћања осим Аппле-а у Апп Сторе-у, који наплаћују провизију од 30 одсто.

Амазону ће бити забрањено да користи податке прикупљене од продаваца трећих страна на својим услугама како би могао да понуди конкурентске производе, што је пракса која је подложна Одвојена антимонополска истрага ЕУ.

Закон ће довести до великих промена у апликацијама за размену порука. Од ВхатсАпп-а, који је у власништву Мета-е, може се тражити да корисницима конкурентских услуга као што су Сигнал или Телеграм понуди начин да шаљу и примају поруке некоме ко користи ВхатсАпп. Те конкурентске услуге ће имати могућност да своје производе учине интероперабилним са ВхатсАпп-ом.

Два највећа продавца онлајн оглашавања, Мета и Гоогле, видеће нова ограничења за приказивање циљаних огласа без сагласности. Ови огласи – засновани на подацима прикупљеним од људи док се крећу између ИоуТубе-а и Гоогле претраге или Инстаграма и Фацебоок-а – веома су профитабилни за обе компаније.

„Велики чувари врата спречили су предузећа и потрошаче да искористе конкурентна дигитална тржишта“, рекла је у саопштењу Маргрете Вестагер, извршна потпредседница Европске комисије која надгледа дигиталну политику и политику конкуренције. Она је рекла да компаније сада морају да се придржавају добро дефинисаног скупа обавеза и забрана.

READ  Главни добављач аутомобила за Теслу, ВВ и Форд отпушта 10.000 радних места

Мета, Мицрософт и Амазон су одбили да коментаришу. Гугл и Епл нису одговорили на захтеве за коментар.

Ану Бредфорд, професор права на Колумбија универзитету који је сковао термин „Бриселски ефекат“ Што се тиче утицаја закона ЕУ, рекао је да су европска правила често постала глобални стандарди јер је компанијама било лакше да их примењују у целој организацији, а не у једној географској области.

„Сви гледају ДМА, било да се ради о водећим технолошким компанијама, њиховим конкурентима или страним владама“, рекла је госпођа Бредфорд, мислећи на Закон о дигиталним тржиштима. „Могуће је да ће чак и амерички Конгрес сада закључити да су готови са надзором са стране када ЕУ регулише америчке технолошке компаније и да ће прећи са разговора о реформи законодавства на стварно законодавство.

Именован председник Бајден Лина КханЏонатан Кантер, истакнути критичар Амазона, за вођење Федералне трговинске комисије и адвокат који је критичан према технолошком гиганту, јер је водио антимонополско одељење Министарства правде.

Али напори да се промене амерички антимонополски закони споро напредују. Конгресни комитети усвојили су законе који би спречили технолошке платформе да фаворизују сопствене производе или купују мање компаније. Нејасно је да ли мере имају довољну подршку да прођу Дом и Сенат у пуном саставу.

Европски регулатори се сада суочавају са наметањем новог закона. Општа уредба о заштити података (ГДПР) критикована је због недостатка примене.

Европска комисија, извршни огранак блока, мораће да именује десетине нових запослених који ће истраживати технолошке компаније. Очекује се да ће се године парница наставити док компаније подносе тужбе за будуће казне изречене као резултат новог закона.

„Чувари врата неће бити потпуно без својих одбрана“, рекао је господин Фенг, бриселски адвокат за антимонополско право.

Давид МцЦабе Допринео извештавању из Вашингтона.