Како креирати веб портал који пружа једноставне и лаке информације почетницима за њихов даљи развој пословања? Ово је био један од изазова УНДП Србија Аццелератор Лаб суочио У 2021. и 2022. години Министарство привреде и Кабинет председника Владе Републике Србије су се заједно са нашим колегама ухватили у коштац како би се обезбедио брз развој овог сегмента српске привреде. Иницијатива Дигитална Србија и саветници са Десигн Тхинкерс Ацадеми.
Како је тамо наведено ОЕЦД, мала и средња предузећа (МСП) у Србији запошљавају 65% радне снаге и чине 85% БДП-а у 2018. То их чини окосницом српске привреде. Иако у овом тренутку не постоје званични и тачни подаци о улози старт-ап-а, они чине значајан и јасан део привреде у Србији и доприносе све већем развоју сегмента МСП.
Један од водећих светских извештаја о старт-уп екосистему, 2020 Извештај о глобалном стартуп окружењуСрпску старт-ап сцену карактерише висок раст, али ограничен приступ финансијама и глобалним тржиштима, у поређењу са економијама сличне величине.
Да би се превазишли изазови са којима се суочавају почетници, потребно је побољшати њихов приступ информацијама, посебно информацијама о програмима финансијске подршке, регулаторним променама и могућностима за умрежавање и образовање.
Тако смо дошли до задатка поменутог на почетку. За креирање корисног портала за старт-ап у Србији користили смо се Размишљање о дизајну приступ. С обзиром да се овај метод заснива на разумевању проблема из перспективе корисника, може се успешно реплицирати у другим земљама са новонасталим старт-уп екосистемима или у превазилажењу других развојних изазова. Зато кроз ову студију случаја желимо да укажемо на предности оваквог приступа и покажемо како нам је помогао да избегнемо грешке.
Како смо изградили старт-уп портал?
Пројектни тим за израду портала је УНДП (вођа пројекта), Иницијатива Дигитална Србија, главна организација која се бави развојем стартап екосистема, Министарство привреде, Министарство за подршку и развој стартап-а. организацијама и представницима Кабинета председника Владе Републике Србије.
Дизајнерско размишљање је одмах имплементирано у пројектовање пројекта, које је спроведено у две фазе. У првој фази смо се бавили разумевањем изазова са којима смо се суочили и нашим идејама да то решимо, док смо у другој фази покушали да ове идеје претворимо у стварност.
Прва фаза је такође позната као ‘проблемски простор’. То укључује истраживање и дефинисање проблема, а највећи допринос у овој фази дали су чланови пројектног тима који имају солидно разумевање из различитих перспектива окружења у коме раде српски старт-апови.
Прво смо мапирали све заинтересоване стране у домаћем старт-ап екосистему са њиховим улогама: од формалних и неформалних образовних институција до старт-уп акцелератора и цо-воркинг простора. Посвећени смо разумевању како ће разлике у почетним величинама утицати на њихова очекивања од портала.
Ово је био важан корак јер смо, као тим, мислили да портал треба да задовољи различите фазе развоја старт-ап-а. Међутим, ова хипотеза је нетачна. Пратећи методологију размишљања о дизајну, интервјуисали смо и анкетирали представнике локалних старт-апова како бисмо били сигурни да имамо репрезентативан узорак читавог екосистема. Ова позиција нам је помогла да схватимо колико почетници вреднују могућности умрежавања и како им овај портал може помоћи да сагледају ширу слику предузетништва у Србији и друге информације и активности које желимо да укључимо. На крају ове фазе дошли смо до свеобухватног концепта платформе и тематских целина које садржи: правна питања, заштита инвестиција, дељење знања, професионална сарадња/подршка/менторство, догађаји, повезивање са другим старт-уп-овима, едукација и добро примери из праксе. Имали смо и неке идеје о конкретном садржају који ће бити сервиран корисницима: како ће бити представљени, које додатне функције би биле ту, куда би водили линкови.
Овај концепт је послужио као основа за другу фазу, односно „простор решења“. Ово се веома разликовало од прве фазе јер је то била „недеља спринта“ у којој су дизајнери корисничког искуства и интерфејса направили прототип веб странице. У својој првој верзији, прототип је основни, како би се осигурало да одговара идејама пројектног тима. Касније је претворена у верзију на коју се може кликнути, која је представљена панелу од пет старт-апова ради евалуације. Овај приступ је био веома драгоцен за пројекат јер нам је омогућио да брзо променимо потребе корисника пре него што уложимо значајно време и ресурсе у развој портала. Тестери прототипа дали су предлоге шта им се допада, које функције да комбинују, које да скрате, а које да изузму. На основу ових коментара, дизајнери су усавршили прототип и представили га пројектном тиму и другим визуелним актерима стартап-а. У овој завршној фази размотрили смо нека широка питања везана за портал: како се он може даље развијати, ко ће га одржавати и шта је потребно учинити да би се одржао дугорочно. Верзија коју смо развили представљена је колегама у Влади Србије Иницијатива Дигитална Србија. Три месеца касније, Формула 1 је израсла у прототип оперативног портала за брз и успешан развој старт-ап-а у Србији, уз подршку као што је пит стоп.
Зашто дизајнерско размишљање?
Примена методологије Десигн Тхинкинг нам је помогла да избегнемо грешке које бисмо направили да се нисмо ослањали на повратне информације корисника.
На пример, као што смо већ споменули, супротно нашим очекивањима, портал је био бољи када старт-уп није био раздвојен по фазама развоја. Такође, потценили смо потребу старт-уп-а за умрежавањем и могућностима да сагледају „ширу слику“ – обухватајући екосистем, ко шта ради и у ком сектору – објавио је портал након њихових коментара. Коначно, израда прототипа је кључна за стварање висококвалитетног производа. Без добро дизајнираног прототипа заснованог на потребама и искуствима корисника, промене портала би биле веома тешке и скупе, што би угрозило његову функционалност и одрживост.
Тхе Покрените портал Сада функционише као микросајт Интернет страница о предузетништву Министарства привреде. Својим корисницима пружа широк спектар информација, од објашњења законодавног оквира и могућности финансијске помоћи до расположивих позиција и листе догађаја посвећених стартап сцени. Од свог покретања почетком 2022. године, портал је постао веома популаран међу почетницима у земљи. Примена дизајнерског размишљања је ефикасан начин да се одговори на потребе значајног сегмента своје привреде и друштва. Тим УНДП Србија Аццелератор Лаб је такође користио дизајн размишљања да би разумео потребе пресељења у Србији како би дошао до конкретних препорука о томе како влада може да помогне у овој врсти миграције, коју УНДП већ користи широм света за решавање разних дешавања. Изазови.
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
Нето профит српског НИС-а у првом кварталу опао је за 85% на годишњем нивоу
Према речима Марека, генералног директора Ер Србије, прекретница од милион путника је достигнута 2024. године.
ЈудоИнсиде – Вести – Србија изненађује мешовита бронза