8 децембра, 2021

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Srbija zamrzava cene struje kako bi pomogla preduzećima u energetskoj krizi

Vlada Srbije naložila je državnom preduzeću za električnu energiju Elektroprivredu Srbije (EPS) da zadrži poslovne cene na nepromenjenim do kraja novembra u pokušaju da podrži privredu usred nedavnih dramatičnih poskupljenja. Između 70% i 135%, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham) u Srbiji, pod nazivom „Cene električne energije za poslovanje: šta očekivati“ od strane zvaničnika EPS-a.

Prema rečima članova odbora, ograničavanje cena struje za novembar je kratkoročno rešenje, dok se očekuje da cene ostanu visoke do kraja godine iu kvartalu od 2022. godine.

Stručnjaci kažu da će cene struje, koje su prethodile aktuelnoj energetskoj krizi, biti 60 evra po MWh, a prosečna cena u 2022. godini 120 evra po MWh.

Oni savetuju preduzeća da promene način na koji kupuju električnu energiju, trguju na berzama električne energije, iznađu rešenja kao što su zaključivanje korporativnih ugovora o kupovini električne energije sa vetroparkovima i solarnim elektranama, i okrenu se prednosti razvijanjem sopstvenih kapaciteta za proizvodnju električne energije.

Kakva je odluka vlade?

Bratislav Džombić, direktor razvoja tržišta u EPS-u, rekao je panelu da odluka Vlade razmatra tri scenarija:

Prvo, EPS mora da produži ugovore o otkupu struje, koji ističu 31. oktobra, do 30. novembra. Drugo, ponuditi nove ugovore o snabdevanju u krajnjoj instanci za novembar po istoj ceni kupcima čiji ugovori ističu 31. oktobra. Treći scenario uključuje one sa ugovorima o elektronskoj kupovini koji stupaju na snagu od 1. novembra – takvi poslovi će biti odloženi do 1. decembra.

Zombik je rekao da je intervencija vlade neophodna jer EPS ne može proizvoljno da kontroliše cene na liberalizovanom tržištu. On je dodao da Vlada treba da izabere kratkoročne mere koje ne krše tržišne principe.

READ  Босна: Татански споразум 25 година подијељене политике живи Вијести из Хрватске

„Savršena oluja“ na tržištima električne energije

Struja-cene-amcham-srbija-mladenović

Miloš Mladenović, generalni direktor SEEPEX-a Serbian Power Transfer, rekao je da je ova „savršena bura“ na tržištima električne energije, koja je počela ovog proleća, izazvana, između ostalog, sve većim oporavkom privrede i slabom tražnjom za obnovljivom energijom. , I inflacija.

Na zapadnom Balkanu, kaže on, pogoršanje hidroloških uslova pogoršava stvari, smanjujući proizvodnju hidroelektrana. Istovremeno, dramatičan rast cene ugljenika na evropskom tržištu, sa 28 evra po toni u 2020. na 60-65 evra nedavno, u kombinaciji sa tržišnim špekulacijama, povećao je cenu proizvodnje električne energije iz uglja i prirodnog gasa. , рекао је.

Fjučers tržište predviđa da će prosečna cena prenosa električne energije širom regiona 2022. godine biti 120 evra po MWh.

Trenutni trendovi na tržištu fjučersa govore da će prosečna cena električne energije u prenosima električne energije u regionu u 2022. godini biti 120 evra po MWh, ali to, prema Mladenovićevim rečima, ne znači da će tu cenu plaćati krajnji potrošač.


Neda Lazendić: Prva aukcija obnovljivih izvora energije u Srbiji očekuje se do kraja ove godine

Struja-cene-amcham-srbija-lazendić

Neda Lacentik, potpredsednik energetske grupe AmCham-a i menadžer za Srbiju u WV International Emergence, podsetila je na rast kompanije. Osam vetroparkova i jedna solarna elektrana.

Lačentik je rekao da ovaj potez vlade vidi kao kratkoročno rešenje i da je jasno da se Srbija dugoročno opredelila za obnovljive izvore energije. To je jasno iz seta propisa usvojenih ove godine, a posebno zakona o obnovljivim izvorima energije, tvrdi on.

Lacentić je takođe rekao da se kompanija priprema za prve obnovljive proizvode u Srbiji Aukcije, Očekuje se do kraja 2021. Aukcije su najvažnije, kaže on, jer se moraju poštovati korporativni ugovori o kupovini električne energije, koji su već neophodni.


Srbija ima malo prostora za smanjenje poreza na račune za struju i nema prihoda od emisije CO2

Jedno od rešenja za poskupljenje energije je smanjenje poreza i drugih dažbina na računima za struju Preporučeno od strane Evropske komisije, Prema rečima Milke Mumović, elektroenergetike i statističarke energetske zajednice. Međutim, veličina ovakvih poreza u Srbiji je četiri puta manja nego u EU, pa je manje prostora za intervencije.

READ  Србија комбинује надоградњу УГТ -а са изградњом ПВ капацитета 1 ГВ

Štaviše, Srbija nema mehanizam za određivanje cena ugljenika koji bi mogao da pomogne u finansiranju ugroženih porodica, kaže on.

Druge zemlje u regionu koje ne naplaćuju emisiju CO2 odlučile su se za razne mere, poput finansijske pomoći dobavljačima. Albanija, Ili odluka Severne Makedonije o uvozu uglja i radu svih termoelektrana.

Koja su dugoročna rešenja za preduzeća?

Prema rečima generalnog direktora SEEPEX-a Miloša Mladenovića, mere koje je usvojila Vlada su kratkoročno rešenje, a očekuje se da će cene struje biti značajne u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu 2022. godine.

Kompanije treba da promene način na koji razmišljaju o električnoj energiji i da na nju počnu gledati kao na tržišni proizvod, koji je osetljiv ne samo na energetski sektor već i na druge sektore, rekao je on.

Trgovanje na berzama električne energije, zaključivanje korporativnih ugovora o kupovini električne energije sa proizvođačima, pozitivno…

Po Mladenovićevim rečima, privrednici bi trebalo da se okrenu tržištu umesto da veruju u dugoročne poslove sa EPS-om. Jedno od rešenja je da se završi Ugovori o kupovini energije preduzeća (BPA) Sa proizvođačima zelene energije, rekao je.

Još jedno rešenje koje predlažu članovi tima je da preduzeća postanu pozitivna i počnu da proizvode sopstvenu energiju za sopstvenu potrošnju.


Mumović: Bilo bi bolje da preduzeća plaćaju porez na CO2 u Srbiji nego porez na granicu ugljenika za Brisel

Milka Mumović, elektroenergetičar i statističar u energetskoj zajednici, kaže da kompanije to treba da vode računa. Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) Evropska unija planira da se pokrene 2026. godine za sve proizvođače cementa, gvožđa, čelika, komposta, aluminijuma i električne energije.

Prema njegovim rečima, bolje je zadržati novac u zemlji uvođenjem srpskog mehanizma cena ugljenika, inače će domaći biznisi plaćati graničnu taksu na ugljenik Briselu.

Miloš Mladenović, generalni direktor SEEPEX-a, rekao je da srpske kompanije ne plaćaju 60 evra po toni za CO2, koliko je trenutno cena u EU, jer će biti besplatno plaćanje CO2. Jedno rešenje za preduzeća, kaže on, jeste da kupe garancije za izgled i ozelenjavaju struju koju koriste.



Pregledi posta:
1

READ  Домаће злато за српског Ристика на Светској пара-стрељачкој Великој награди у Новом Чаду